Себични џин (препричавање)

                  Деца су се сваког дана играла у џиновој процветалој башти.
                  Џин се вратио и  све  их  отерао. Ставио је  таблу  на  којој је писало да  је улаз у башту строго забрањен. Деца су била тужна јер нису више могла да се играју у џиновој прелепој башти. Када је дошло Пролеће све баште су процветале осим џинове. Башта је  била бела  јер је падао Снег, ледио Мраз и дувао јак Северац. Они су у башти дуго царевали.
                Џин је чуо прелепу музику и  помислио  да је то краљев оркестар, али када је погледао то је био  врапчић. Видео је рупу у свом огромном зиду где су се деца провукла и ушла у башту, а са њима и Пролеће.
                 То је био диван призор. У све делове је дошло пролеће само је у једном делу било мало снега где се мали  дечак покушавао попети на дрво. Џин је сишао и помогао му да се попне. Мали дечак га је пољубио. Џиново срце је омекшало.
                      Заједно са децом се играо у башти.