Био је то диван дан са рођацима и породицом на Мокрој Гори.
На путу до Мокре Горе сви су причали како ћемо се возити у возу. Сви су били срећни када смо стигли. Неко од родитеља је резервисао карте за воз али нисмо знали ко. Питали смо једну жену где је воз, а она нам је рекла да је воз отишао. Ми смо појели сладолед, а воз је убрзо затим стигао. Отишли смо до човека који продаје карте за воз и рекли му да смо ми резервисали девет карата за воз. Човек је рекао: ,, Не,није овде нико резервисао карте сем Радана Томића"! Мој ујко се зачудио и рекао: ,, Па, да, ја сам резервисао карте". Човек нас није пустио. Ишли смо свуда, обишли све, забавили се,а ли и уморили и најзад је дошло време да идемо кући. Било ми је дивно и осећала сам срећу.
На путу до куће сам схватила да није увек све онако како се замисли.
На путу до Мокре Горе сви су причали како ћемо се возити у возу. Сви су били срећни када смо стигли. Неко од родитеља је резервисао карте за воз али нисмо знали ко. Питали смо једну жену где је воз, а она нам је рекла да је воз отишао. Ми смо појели сладолед, а воз је убрзо затим стигао. Отишли смо до човека који продаје карте за воз и рекли му да смо ми резервисали девет карата за воз. Човек је рекао: ,, Не,није овде нико резервисао карте сем Радана Томића"! Мој ујко се зачудио и рекао: ,, Па, да, ја сам резервисао карте". Човек нас није пустио. Ишли смо свуда, обишли све, забавили се,а ли и уморили и најзад је дошло време да идемо кући. Било ми је дивно и осећала сам срећу.
На путу до куће сам схватила да није увек све онако како се замисли.
Нема коментара:
Постави коментар