Тајно склониште

                    Једне вечери моји другови  Вид и Атиф  хтели су да ми покажу  тајно  скровиште.                        Био сам узбуђен  што ћу  први пут видети  склониште. Кад смо стигли запитао  сам се   где је улаз? Вид је рекао да га нема. Брзо сам се попео до крова. Схватио сам да сада треба први пут скочити са велике висине.  Ана, моја сестра,  Вид и Атиф су ме бодрили:  ,,Можеш ти то.  Хајде, није високо!'' Скочио сам!  Уверио сам се да није тако страшно. Смејао сам се себи што сам се  раније плашио  да скочим .  Играли смо се у тајном склоништу до касно увече. Био сам срећан и задовољан што сам победио свој страх .

                   Сви смо се се смејали, а ја сам  сигуран да овај тренутак никад нећу заборавити.