уторак, 17. децембар 2013.

Моја другарица

                  Дошао је дан када моја најдража другарица Тијана  треба да крене у бању.
                   Тужна  сам јер треба да иде. Моја сестра јој је дала моју слику да има у бањи како би јој било лакше јер смо нераздвојне. Кад је отишла плакала сам. Много ми је било жао јер  иде и што ћемо се раздвојити. Волимо да смо да  заједно проводимо пуно времена. Прошао је један дан. Звала сам је. Причале смо дуго...  и тако сваки дан. Увече  бих  сањала Тијану и мене како се играмо. Родитељи су ми говорили да се враћа у суботу. Субота је далеко. Чували  су тајну да се Тијана враћа у четвртак. Кад се Тијана вратила моја кумица Јелена ми је рекла да одем до Тијаниног  стана. Кад сам ушла угледала сам Тијану и била изненађена јер је дошла  а још није субота.  Пресрећне, отишле  смо код ње у собу и причале како је њој било тамо.  Тијана ми је дала поклон из града где је била. Њеним родитељима сам се захвалила јер су је довели у четвртак, тј. раније.  Била  сам неизмерно срећна јер је моја другарица дошла.
                       Најважније је да имаш најбољег друга који ће се увек вратити.

Нема коментара:

Постави коментар