Jesenje jutro

         Jutro je. Jesen je zarosila travu koja je požutela kao zlatna ogrlica.

         Drveće je tužno i smrznuto. Izgubilo je svoje šarene haljine i ostalo golo. Nebo koje je nekad bilo predivne plave boje sada je prekriveno sivim i tamnim tmurnim oblacima.

Tlo je obojeno žutim, crvenim i bakarnim lišćem koje dok gazim po njemu šuška i leti zajedno s vetrom koji se igra. Ćarlijanje vetra stvara prelepi zvuk prolazeći korz šuplja, vlažna i mračna stabla.

Video sam mrave kako nose mrvice hleba i komade trulog voća u svoje mravinjake.

        Iz šume se oseća miris trulog drveća i uginulih insekata. Cveće nema više lep i elegantan izgled i miris jer je uvenulo. Park je okićen divnim jesenjim bojama. Vetar ga  je okitio  svojim neverovatnim pokretima i kao plesač razbacao šareno lišće. Prolazeći kroz šumu osećao sam se kao meta jer me gađa drvo kestena. 

         Mislim da je jesen najlepše i najšarenije godišnje doba.

Јесење јутро

                Било је сунчано  и лепо јутро на обали  Дрине.
                Река се пресијавала на сунцу и чуо се њен жубор. Осетила сам ветар како пирка. Носи златно лишће унаоколо. На обали више нема зеленила, само златни прекривач. Трава која се некад сунчала  сада се њише на ветру. Дрвеће  је добило шарено јесење лишће које опада са грана њишући се на ветру. Цвеће се повило и не мирише као пре. Осећам се тужно што више неће бити  оних лепих мириса цвећа, али  се радујем мирисима јесењих плодова. Мрави вредно и ужурбано сакупљају храну као  вредни ђаци у клупама знање. На дрвету једна мала птичица припрема своје гнездо за наредне хладне дане.
              Јесен је тиха али и тужна.   

Моја омиљена животиња

             Моја омиљена животиња је пас који се зове Лесика.
             Она је црна и  чупава. Има  смеђе очи. Живи код моје бабе у Трешњици. Лесика воли да се игра са мном и мојим братом.  Дајем јој  да једе коске и месо. Обавезно јој сипам воду у њену посуду. Када дођем код бабе она скаче на мене. Шетам је са другарицом.
             Када сам поред ње срећна сам.  И она је срећна.

Jесење јутро

                  Јесен је стигла у мој крај носећи дивне новембарске боје.
                  Јесење дрвеће обукло је разнобојне хаљине. Златно и жуто лишће их украшава. Предивни шарени покривач шушти под нашим ногама.
                 Јутрос се чује весели цвркут птица и жагор раздрагане деце. Јесење кише чине жубор потока јачим од саме маште.
                У шареном школском дворишту  два првачића покушавају играти фудбал с кестењем док их њихова другарица вредно сакупља. Њихове разнобојне торбе и шарени кишобрани украшавају дивно школско двориште. Деца разбацују суво лишће и уживају у својим несташлуцима.
                Јесен је лепо годишње доба. Променила је све око мене својим лепим чаролијама. Деца воле јесен јер је шарена и пуна забаве.

Јесење јутро

                  Јесен је нечујно закорачила у мој крај.

                 Јутро је. Деца још спавају. Чује се само жубор потока дијамантског одсјаја и гласно ћарлијање јесењег ветра. Високо дрвеће које је имало зелене хаљине сада има жуте капуте Вредни мрави сакупљају зреле плодове као ђаци знање. Са болесне траве капље бистра роса која пада на хладно тло. Птице певају тужне песмице јер лепа шума више не живи. Мали врабац се скупио у златни кревет прекривен бакарним ћебетом.  Сићушни лешник стрпљиво чека  да га спретна, мала веверица однесе у своје топло стабло где ће моћи да се дружи са осталим другарима лешницима.

              Јесење јутро је најлепша велика слика предивних златних и бакарних боја.

Jеднодневни излет до Београда

Свако дете срећног лица чува једна породица

Свако дете срећног лица,
чува једна породица

Поклаљају нам љубав, пажњу,бригу,
од срца нам дају кљигу

Бака, дека, мама, тата
воле мене, сестру и брата

Ми њима, они нама,
љубав, срећу,пажњу,
ми уз љих, они уз нас
сви заједно
срећна породица