Јесен је нечујно закорачила у мој крај.
Јутро је. Деца још спавају. Чује се само жубор потока дијамантског одсјаја и гласно ћарлијање јесењег ветра. Високо дрвеће које је имало зелене хаљине сада има жуте капуте Вредни мрави сакупљају зреле плодове као ђаци знање. Са болесне траве капље бистра роса која пада на хладно тло. Птице певају тужне песмице јер лепа шума више не живи. Мали врабац се скупио у златни кревет прекривен бакарним ћебетом. Сићушни лешник стрпљиво чека да га спретна, мала веверица однесе у своје топло стабло где ће моћи да се дружи са осталим другарима лешницима.
Јесење јутро је најлепша велика слика предивних златних и бакарних боја.
Нема коментара:
Постави коментар