Особа коју волим

          Особа коју ја волим и која је моја најбоља другарица јесте моја мама.
         Она има крупне очи боје кестена. Краси је њена црна, густа коса која се пресијава на сунцу. Усне су јој попут избледеле руже. Моја мама и ја причамо о свему: о школи, другарима и проблемима које увек заједно решимо. Сваке ноћи пред спавање ме пољуби и пожели ми лаку ноћ. Њено срце куца само за мене и моју породицу. Напољу сам видела две руже и у себи помислила ,, то смо ја и моја мама ''. Увек зна да ли сам тужна, уморна, забринута, срећна. Зна шта ми треба, а то су љубав, брига, срећа и поштовање. Моје срце је она које јако, срећно куца, она је мој узор, смисао живота. Да није било ње неби било ни мене. Ја сам јој много захвална!
Моја мама воли да ради и спрема, а посебно воли да спрема колаче и разноврсну храну. Све с радошћу и лакоћом ради. Кад нам учитељица да домаћи задатак, она ми помгне. Често је насмејана, само понекад је нервозна када јој је лош дан.Она ми каже да је увек орасположи смех сестара и мене, као што нас орасположи и насмеје њен осмех.
          Много волим своју маму и дивим јој се јер је вредна и пуна љубави. Волим своју маму и целог живота ћу јој бити захвална.