петак, 5. децембар 2014.

Јесење јутро

                    
                  Хладан и свеж јутарњи ваздух прошетао је тихо кроз моје двориште.
                  Тих и нежан, ветар је љуљао болесну и осушену траву на којој је била понека капљица воде расута као бисер.
                  Хладноћа ветра, пролазила је кроз тужне гране на дрвећу.
                  Шарено одело дрвећа распршило се на милионе наранџастожутих листова од којих је изаткан тепих, шарен као дуга.
                  Светлије од месеца, сунце је лагано светлуцало иза дрвећа. Врапци су тихо, скоро нечујно цвркутали.
                   Осећали су се мириси осушених листова.
                   Ветар је дувао све јаче, а сунце је залазило за мрачне облаке из којих је почела понека хладна кап кише.

Нема коментара:

Постави коментар