Моја другарица има кратку, коврџаву црну косу као ноћ и мале кестењасте очи. Кожа јој је бела као снег, а усне мале, светло розе боје.
Упознале смо се у пачићима. После пар дана учитељица нас је ставила заједно да седимо у клупи. Када смо пошле на ужину, окупили смо се да играмо жмурке. Сакриле смо се иза вртића. Питала ме је како се зовем. Ја сам јој одговорила и питала како се она зове. После пар тренутака допала ми се и од тог дана смо се заједно играле, ишле на ужину, помагале једна другој, чувале тајне, причале и дружиле се.
Мени је важно пријатељство са Маријом јер њој могу да кажем своје тајне, да причам са њом о свему и још много тога. Свако треба да има пријатеља да се са њим дружи, игра и прича о свему.
Нема коментара:
Постави коментар